Spas 2

Dokle god se ijedno biće na ovom svetu iskreno moli za našu dušu, za nas ima spasa. Mnogi od nas nazivaju sebe grešnima, a možda se odista i smatraju takvima. No tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce. Kad je čovek na ivici života, jednom nogom sa one strane, više mu je svejedno šta će bilo ko osim dragog Boga misliti o njemu... Sa taštinom se raskrsti već na drugom stepenu bola... Neka vam ova knjiga bude znak posebne naklonosti da ja, kao najgora od vas, nečemu ipak služim, da vam moje muke i tuge posluže za skraćenje vašeg puta Ljubavi... Jer sve na ovom svetu ima svoju svrhu i mesto, a tako često ne vidimo i ne razumemo znakove koje dobijamo... Neka moj bol služi da vi ne osetite bol... Kada si u remisiji, ti si u limbu... Nisi bolestan, ali nisi ni zdrav. Ti čekaš... Čekaš da se bolest vrati, a nadaš se da se neće vratiti... Ovim rečima počinje nastavak ispovesti Isidore Bjelice započete knjigom Spas. Uvek je potrebna velika snaga da se čovek sučeli sa sobom. Isidora je pokazala da ima još veću hrabrost jer je istinu koju je morala priznati sebi odlučila da podeli sa drugima. Nastavljajući borbu za život ona nastavlja da nas podučava o tome kako da živimo u ljubavi i nadi i kako da pronađemo veru. U drugom delu knjige i ovoga puta pronalazimo vodič za alternativne metode lečenja, kao i brojne savete i primere iz ličnog iskustva o tome kako da se bolje podnesu bolne i dugotrajne terapije koje nam nudi klasična medicina.