Glasovi u vetru

U romanu "Glasovi u vertu" Grozdane Olujic, kroz pricu o jednoj srpskoj gradjanskoj porodici, umetnicki ubedljivo pojavljuju se vazne tradicije evropskog romana: porodicni roman koji je bitno odredio umetnicki lik knjizevnosti u XIX i XX veku i emigrantski roman koji bitno obelezava vaznu modernisticku tradiciju i srpske i svetske knjizevnosti. Kroz mnostvo varijacija, lajtmotiva, lirskih i psiholoskih fragmenata, Gordana Olujic oblikuje pricu koja iskazuje psiholosku i istorijsku podlogu naseg podneblja, kao i duhovnu situaciju modernog vremena. U propovednoj ravnotezi izmedju modernistickog eksperimenta i realisticke fakture, sa uverljivo oblikovanim likovima, "Glasovi u vetru" vredan su rezultat savremenog srpskog pripovedanja.Izmedju Srbije i Amerike, proslosti i sadasnjosti, istorijskih trauma i treptaja emocija u osetljivim ljudima - odigrava se drama junaka i drama pripovedanja - prefinjenim stilom, velikom vestinom i estetickom erudicijom.